2010-04-17
Naša najnovija predstava, “Čovekova tragedija”, moderno je scensko iščitavanje čuvenog dela Imrea Madača. Publika ne ostaje ravnodušna na rediteljski rukopis Kokana Mladenovića i nadahnutu glumačku izvedbu ansambla našeg pozorišta.


O čemu je "Čovekova tragedija"?
“Čovekova tragedija” Imrea Madača smatra se jednim od najvažnijih dela mađarske dramske literature, često je poređena sa Geteovim “Faustom” a predstavlja britku kritiku hrišćanstva i ljudske civilizacije uopšte. Glavni junaci su Adam, Eva i Lucifer koji putuju kroz vreme. Na tom putu posećuju različite periode istorije čovečanstva i to one koji su odredili tokove naše civilizacije. Predstava Novosadskog pozorišta/Ujvideki sinhaz bavi se fenomenima propale demokratije, izneverene revolucije, propalog znanja koje ne može da spasi svet, religije koja ne nudi izaz… Ona traga za pitanjem, ima li Raja posle kraja ili je jedini Raj ovaj pakao koji živimo na zemlji…

Ko je Imre Madač?
Imre Madač, mađarski advokat i političar, pisac, rođen 1823. godine. Bio je plemićkog porekla i nije imao književnih ambicija, pisao je više za sebe ali kada je “Tragediju” poslao jednom od najvažnijih mađarskih pesnika 19. veka Janošu Aranjiju ovaj ga je, uz nekoliko saveta i sugestija, ohrabrio da je dovrši.

Adam, Eva i Lucifer(i)
Adam, Eva i Lucifer(i): Adama igra Aron Balaž, Evu - Agota Ferenc a Lucifera Emina Elor. Sa njima na sceni, kao jedna duša, igraju: Irena Abraham, Livia Banka, Andrea Jankovič, Gabriela Crnković, Julia Kokrehel, Terezia Figura, Tamaš Varga, Zoltan Širmer, Gabor Pongo, Tamaš Hajdu, Atila Nemet i Ištvan Kereši. Dramaturg je Kata Đarmati, scenograf Marija Kalabić a kostimograf Marina Sremac. Muziku je komponovao Marko Grubić iz grupe Vroom.

Zašto je Lucifer žena?
“U ženskom polu mnogo je više tajne i onostranog nego u muškom. To je kao razlika između psa i mačke: muškarac je pas a žena mačka. Mačka je, i kad je verna i odana, svoja, ima tu vrstu nepredvidive odanosti, što je bliže Luciferu nego Hristu. To je važno i zato što u našoj „Tragediji“ nema Boga. Bog je, kako kaže Lucifer, privremeno odsutan, pa će on - Lucifer - morati da odigra i njegov tekst”, objašnjava reditelj Mladenović.

Kata Đarmati, dramaturg:
“Trudila sam se da protumačim „Čovekovu tragediju“ čuvajući duh tog Madačevog teksta. Bila sam fascinirana čudesnom ritmikom teksta i to sam svakako htela da sačuvam ali tako da ga oplemenimo još više. Posle razgovora sa rediteljem bila sam sigurna da nije dovoljno da tekst osavremenimo samo tako što ćemo od stihova napraviti prozu, time bi tekst samo izgubio na snazi, pokušali smo zato da napravimo kombinaciju živog govora i poezije“.

Kokan Mladenović, reditelj:
“Ova poetska drama, zapravo dramsko - filozofski komad namenjen je pre mudrom čitaocu, nego pozorišnom gledaocu. Mi smo iz njega izvukli ono što je i danas u njemu aktivno i živo za samo pozorište. Pokušali smo da redefinišemo ko smo mi u stvari, gde se to čovečanstvo nalazi danas, na kraju prve decenije 21. veka i do koje mere su se umnožile stranputice u ljudskom razvoju koje je Madač dobro uočio i mudro naslutio. „Čovekova tragedija“ za mene je „Antikandid“. U „Kandidu“ Volter kaže da je upravo naš svet najbolji do svih svetova, da je rajski vrt zapravo zemaljski vrt i da mi možemo da napravimo raj na zemlji a „Čovekova tragedija“ pokazuje šta je ostalo od božjeg dela, u šta se ono tokom vekova ljudskog činjenja pretvorilo. Mi - ljudi - smo krivi što svet danas izgleda ovako“.

Marija Kalabić, scenograf:
“Moje prve asocijacije nakon čitanja "Čovekove tragedije" bile su: sve se dogadja sada/istorija čovečanstva u 13 poglavlja/ Evina jabuka - znak za apple kompjuter... A skice za scenografiju… one nastaju tako što skupljam materijal koji me asocira na formu, atmosferu, stil mogućeg prostora posle čitanja teksta. Skice radim posle razgovora sa rediteljem, ali pre proba”.

Marina Sremac, kostimograf:
"Danas" i "Kako je svet od rajskog vrta postao ovakvo mesto", bile su prve reči koje sam zapisala na početku rada na „Tragediji“. To je kompleksno delo koje će nas provesti kroz razne segmente istorije čovečanstva, tu nema označavanja karaktera. Glumci igraju „čovečantvo“, „čoveka“ (Adama), „ženu“ (Eva) i „Lucifera“. Namera je da se kroz kostim pojednostavi komplikovana priča“.

Marko Grubić, kompozitor:
“Širinom tema koje nudi, Madač daje višeznačnu poentu. Bilo mi je interesantno da tu neodređenost iskoristim za sopstveni muzički komentar koji se više vezuje za moguću opštu ideju nego za konkretnu radnju. Kada komponujem muziku za predstavu, prvo razgovaram sa rediteljem o koncepciji na osnovu čega komponujem prvih nekoliko muzičkih numera. Zatim tu esenciju razrađujem/o kroz probe. Tekst je manje bitan od asocijacija proizašlih iz posmatranja rada svih ostalih učesnika u stvaranju predstave”.